Pozitivna psihologija – kako podstaći pozitivne misli i poboljšati život

Oktobar 2020

Pozitivna psihologija je vrlo popularna psihološka disciplina koja se pokazala kao delotvorna pomoć za mnoge pojedince koji imaju potrebu da promene ugao gledanja na svet i uključe pozitivne misli u svoju svakodnevicu.

Koliko puta ste čuli kako 'pozitivne misli privlače pozitivne događaje' ili onu čuvenu 'kakve su ti misli, takav ti je život'?

Ovo su neke od glavnih parola pozitivne psihologije ili barem onoga što većina ljudi misli da je suština ove psihološke discipline. Zbog velike popularnosti pozitivne psihologije ne čudi što je ovaj pojam stekao višeznačnost, a neretko ima i sasvim netačna tumačenja. 

Pre nego što otkrijemo kako podstaći pozitivne misli i tako poboljšati život, oslanjajući se na proverene metode pozitivne psihologije, korisno je razjasniti šta je tačno pozitivna psihologija i koja su njena naučna utemeljenja. 

Šta je pozitivna psihologija?

Istraživanjem pojma i psihološkog polja pozitivne psihologije naići ćete na najrazličitije definicije i tumačenja, što uopšte ne čudi s obzirom na to da je reč o društvenom, a ne egzaktnom, prirodnom fenomenu.

Kao najzastupljenija i najprihvaćenija definicija ove psihološke discipline izdvojila se ova:

Pozitivna psihologija je naučna studija o tome šta je ono što život čini vrednim življenja.

Iz definicije možemo zaključiti nekoliko stvari. Pre svega, pozitivna psihologija je prava psihološka disciplina, utemeljena na naučnim istraživanjima i postignućima.

Pozitivna psihologija bavi se istraživanjem i tumačenjem misli, osećanja i ponašanja, s fokusiranjem na prednosti i snage svakog pojedinca, a ne njegove mane i slabosti. 

Upravo fokus na pozitivnu stranu ličnosti ovu psihološku disciplinu čini drugačijom od ostalih, koje se uglavnom oslanjaju na slabosti i mane pojedinaca, tražeći njihove uzroke i pronalazeći načine za njihovu eliminaciju. 

Suština pozitivne psihologije je oslanjanje na snagu karaktera pojedinaca i moć kontrolisanja sopstvenog ponašanja i delanja, koje može potpomoći ljudima da izgrade život sa istinskom svrhom

Saveti koji menjaju perspektivu

Teoretičari i istraživači pozitivne psihologije predlažu prakse i testiraju načine za unapređenje kvaliteta života i opšteg blagostanja. 

Osnivači ovog pravca u psihologiji su Martin Seligman (Martin Seligman) i Mihali Čikšentmihali (Mihaly Csikszentmihalyi), koji veruju u to da primena principa pozitivne psihologije može doprineti izgradnji uspešnih pojedinaca, porodica, pa i širih društvenih zajednica.

Pozitivna psihologija je lako i brzo pronašla svoje mesto i u literaturi, u kojoj njeni teoretičari i zagovarači sa čitaocima dele savete i ideje koji su se pokazali kao vrlo delotvorni za sve one pojedince željne promene i drugačijeg, pozitivnijeg ugla gledanja na svet.

Data Statusov asortiman knjiga za lični razvoj podrazumeva i naslove koji se oslanjaju upravo na principe pozitivne psihologije. Naša knjižara je odlično mesto za pronalazak literature kojom ćete uploviti u vode proverenih metoda ove psihološke discipline, unaprediti svoju perspektivu i podstaći pozitivne misli. 

No, pre nego što kupite svoju novu omiljenu knjigu, znamo da vas zanima šta je to što od ovakve literature možete očekivati i kakvim će vas principima učiti.

Čemu nas uči pozitivna psihologija?

Pozitivna psihologija nas uči kako da primenimo moć menjanja perspektive kako bismo iskoristili svoj pun potencijal za dostizanje sreće i osećaja blagostanja. Dosadašnja istraživanja teoretičara pozitivne psihologije otkrila su nam važne principe, čijom primenom bismo mogli da unapredimo kvalitet života.

Na primer, Hauel i Hil (Howell & Hill) svojim istraživanjem otkrili su da trošenje novca na iskustva može biti podsticajnije za osećaj sreće i blagostanja od utroška sredstava na materijalne stvari. 

Autori Seligman, Stin, Park i Peterson (Seligman, Steen, Park, & Peterson), s druge strane, bavili su se specifičnim fenomenom zahvalnosti i otkrili da ljudi koji su skloniji zahvalnosti imaju i veće potencijale za dostizanje istinskog osećaja sreće i zadovoljstva. 

Autori Fauler i Hristakis (Fowler & Christakis) istražili su kako društvo deluje na osećaj sreće pojedinca i potvrdili onu staru: S kim si, takav si. Naime, došli su do nalaza da je sreća zarazna, odnosno da su pojedinci koji provode vreme sa srećnim prijateljima i partnerima i sami skloniji osećanju sreće od onih koji to ne rade. 

Sreća i ispunjenost su dva različita pojma

Čini se da je ova psihološka disciplina puna konkretnih saveta koje već danas možemo da poslušamo i primenimo i u svojoj svakodnevici, te očekujemo veći osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. 

Ipak, važno je znati da zagovarači pozitivne psihologije naglašavaju još jednu važnu stavku: osećanja sreće i ispunjenosti nisu isto, te formule za sreću ne mogu garantovati i dugoročno zadovoljstvo uz ispunjenost i snažan životni smisao.

Sreća je, naime, više stvar osećanja u sadašnjem trenutku, a ispunjenost i smisao umnogome se oslanjaju na prošlost i budućnost. Za maksimalne efekte se treba koncentrisati na sadašnjost, ali svakako misliti i o prošlosti i budućnosti, višim i dugoročnijim ciljevima.

Kako podstaći pozitivne misli pomoću principa pozitivne psihologije?

Devojka koja drži fascikle u ruci

Osim čitanja renomiranih dela autora popularne i pozitivne psihologije, čije ćete principe usvojiti uz knjige iz našeg asortimana, postoji još načina da već danas utičete na svoj način gledanja na svet i podstaknete pozitivne misli.

Pozitivne afirmacije su među najzastupljenijim tehnikama pozitivne psihologije, te uz njih značajno možete uticati na svoje stavove i dela.

Doza pozitivnosti u unutrašnjem dijalogu 

Znate sve one razgovore koje često vodite sa samima sobom?

Unutrašnji dijalozi potpuno su normalni, ali je važnije kakvog su sadržaja, odnosno da li su ispunjeni pozitivnim ili negativnim narativom. Negativan narativ zastupljen u unutrašnjim dijalozima, logično, uzrokuje i negativne misli, perspektivu, pa i osećanje nezadovoljstva.

S druge strane, pozitivni narativ čini nas opskrbljenim pozitivnim mislima, koje potom podstiču i pozitivan ugao gledanja na svet, pa i srećan život, osećaj smislenosti i zadovoljstva.

Najbolje od svega je to što kada jednom osvestimo da unutrašnji narativ sami kreiramo, lako možemo uticati na način na koji razmišljamo i to da li će naša perspektiva biti pozitivna ili negativna. Upravo su pozitivne afirmacije idealne za postizanje pozitivnog narativa u unutrašnjem dijalogu.

Samoafirmacijom protiv negativnih misli

„Svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem”, jedna je od čuvenih samoafirmacija, koju ste imali prilike da čujete u kultnom filmu Sećaš li se Doli Bel

Ipak, možda ne znate da ova rečenica zapravo nije plod mašte scenariste filma, već čuvena krilatica koju je osmislio francuski psiholog i farmaceut Emil Kue (Emile Coué), pobornik moći autosugestije, a sa čitalačkom publikom ju je podelio u svom čuvenom delu Kako gospodariti sobom pomoću svesne autosugestije.

Dakle, sledeći put kad se zateknete u negativnom unutrašnjem dijalogu, dovoljno je da promenite njegov smer i odmah će vam biti bolje! Umesto naglašavanja jedne stvari koja vas brine, zašto ne biste rekli sebi kako ste zahvalni na svemu dobrom što imate?

Uz to, čitajte dela popularne psihologije i ne odustajte od dostizanja unutrašnjeg mira i osećanja sreće i zadovoljstva! Sigurni smo da ćete brzo postići željenu promenu.